O KATEDRI
prof.ing. dr Vladeta Simić osnivač katedre za anatomiju
O katedri
Istorijat katedre
Katedra za anatomiju je nastala iz Anatomskog instituta, koji je osnovan 1937. godine. Nastavu iz anatomije za prvu generaciju studenata (školske 1936/1937. godine) izvodio je prof. dr Jovan Markov sa Poljoprivredno-šumarskog fakulteta. Posle njegovog odlaska, nastavu izvode prof. dr Antonije Vuković i doc. dr Branko Vlatković. Profesor Vuković je tada vršio dužnost upravnika Anatomskog instituta.
Septembar 1938
Septembra 1938. godine, ing. dr Vladeta Simić bio je izabran za vanrednog profesora Anatomije i za upravnika Anatomskog instituta. Svojim naučno-istraživačkim radom dao je veliki doprinos komparativnoj anatomiji. Autor je velikog broja skripti, udžbenika, naučnih i stručnih radova. Sa svojim saradnicima učestvovao je u izradi većeg broja učila, slika, konzervisanih anatomskih preparata i kostura. Uspostavio je izuzetnu saradnju sa nastavnicima drugih veterinarskih fakulteta, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Time je bila omogućena dugogodišnja razmena mišljenja o naučnom radu i izvođenju nastave iz anatomije. Prof. dr ing. Vladeta Simić je bio član Udruženja veterinarskih anatoma Evrope, a dva puta je bio podpredsednik Internacionalnog Udruženja veterinarskih anatoma. Bio je i član Udruženja anatoma Francuske i Nemačke, dopisni član Naučnog Portugalskog udruženja komparativne anatomije, član međunarodne Komisije za anatomsku nomenklaturu i jedan od urednika časopisa Acta Anatomica.
Jun 1972
U junu 1972. godine, prof. dr Vladeta Simić je penzionisan, a za upravnika Anatomskog instituta je imenovan prof. dr Živorad Janković. U drugoj polovini 1972. godine, Anatomski institut je dobio novi naziv “ Katedra za anatomiju”, koja je tom prilikom bila uključena u Institut za morfologiju i fiziologiju. Za šefa Katedre za anatomiju izabran je prof. dr Živorad Janković.
Oktobar 1998
Od oktobra 1998. do oktobra 2000. godine radilo se na osnivanju Katedre za morfologiju i fiziologiju, za čijeg je šefa bila izabrana prof. dr Milanka Jezdimirović. U tom periodu nastaje predmet Anatomija, a odgovorni nastavnici su bili prof. dr Zora Nikolić (1998-1999) i prof. dr Verica Mrvić (1999-2000). Od oktobra 2000. godine, ponovo je formirana Katedra za anatomiju, a za šefa Katedre je izabrana prof. dr Zdenka Blagojević. Od 2014. godine šef katedre je prof. dr Olivera Lozanče.
Nešto malo više o našoj katedri
Čime raspolažemo?
Katedra za anatomiju se nalazi u centralnoj zgradi Fakulteta veterinarske medicine. Ona ima dve vežbaonice, jedan amfiteatar prilagođen za demonstriranje topografske anatomije, dve prostorije sa bazenima za konzervisanje i čuvanje anatomskih preparata, anatomsku i histološku laboratoriju za naučni i stručni rad, anatomski muzej, biblioteku, radne kabinete za nastavno osoblje, kao i druge pomoćne prostorije. Opremljena je za makroskopska i mikroskopska naučna istraživanja. Anatomska laboratorija je opremljena lupama, binokularnim mikroskopima i aparatom za termičku obradu preparata “ histološka laboratorija ima univerzalni NU-2 Zeiss-ov mikroskop, aparate i pribor za izradu histoloških preparata, kao i aparaturu za automatsko snimanje mikroskopskih preparata.
Prvi nastavni plan iz Anatomije je usvojen pri osnivanju Fakulteta. Nastava je izvodena tokom četiri semestra i to u I semestru sa 6+2 časova nedeljno, a u II, III i IV semestru sa 4+10 časova nedeljno. Od 1966. do 1972. godine nastava iz Anatomije, za odseke Veterinarska medicina i Veterinarska preventiva, izvođena je u I semestru sa 4+6 časova nedeljno, a u II semestru sa 6+8 časova nedeljno. Na Odseku za higijenu namirnica animalnog porekla nastava je izvođena samo u II semestru sa 3+6 časova nedeljno. U periodu od 1972. do 1978. godine, nastava iz Anatomije je izvođena u I, II i III semestru za odsek Veterinarska medicina, i to u I semestru sa 2+4 časa nedeljno, a u II i III semestru sa 4+4 časa nedeljno. Nastava iz Anatomije za odsek Veterinarska preventiva i odsek Higijena namirnica animalnog porekla izvođena je u I semestru sa 2+4 časa nedeljno, a u II semestru sa 4+4 časa nedeljno. Od 1978. do 1987. godine, nastava iz Anatomije za odseke Veterinarska medicina, Veterinarska preventiva i Higijena namirnica animalnog porekla izvođena je u I semestru sa 2+3 časa nedeljno, u II semestru sa 4+5 časova nedeljno i u III semestru sa 2+4 časa nedeljno. Od 1987. do 2009. godine, nastava iz Anatomije se izvodila u dva semestra. Od 1987 do 1999. godine, Anatomija se slušala u I semestru sa 2+4 časa nedeljno i u II semestru sa 6+8 časova nedeljno. Od 1999. do 2004. godine, nastava iz Anatomije je izvođena u II semestru sa 6+8 časova nedeljno i u III semestru sa 2+4 časa nedeljno. Od 2004. do 2009. godine, Anatomija se slušala u I semestru sa 4+5 časova nedeljno, a u II semestru sa 4+6 časova nedeljno. Od školske 2008/2009. godine, studenti slušaju Anatomiju u I semestru sa 4+5 časova nedeljno, u II semestru sa 4+4 časa nedeljno i Topografsku anatomiju u V semestru sa 1+1 čas nedeljno. Statutom iz 2014. anatomija se sluša u I (5+4) i II (3+3) semestru, a topografska anatomija u II (1+1) semestru. Za izvođenje teorijske nastave pretežno su korišćeni dijapozitivi, šeme i slike, dok se danas koriste prezentacije i didaktički materijal u programu Power Point.
Za izvodenje praktične nastave, pored slika, svežih i konzervisanih anatomskih preparata, Katedra ima i Anatomski muzej, površine 800 m2, koji je opremljen velikim brojem eksponata (preko 1200). Ovaj muzej predstavlja značajnu pomoć studentima pri učenju i pripremanju ispita, a pored studenata, koriste ga i učenici srednjih škola odgovarajucih profila. Od osnivanja Katedre do 1988. godine osnovna naučna problematika kojom su se bavili nastavnici, asistenti i saradnici Katedre odvijala se u sledećim oblastima: identifikacija životinja na osnovu morfoloških karakteristika kostiju, vaskularizacija kostiju domaćih sisara i živine; kardiovaskularni sistem domaćih i eksperimantalnih životinja; limfni sistem; digestivni trakt eksperimentalnih životinja; morfološke odlike i vaskularizacija reproduktivnih organa domaćih životinja, kanadske lasice, činčile, tekunice, malog zelenog majmuna, slepog kučeta i drugih eksperimentalnih životinja; delovanje polnih steroida na ženske polne organe laboratorijskih životinja i proučavanja struktura nervnog sistema. Od 1988. do 2010. godine, nastavnici, asistenti i saradnici učestvovali su u 8 projekata, finansiranih od strane Republičke zajednice nauke Srbije, Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, Ministarstva za nauku i kulturu Republike Srbije i Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. U ovom periodu, nastavnici, asistenti i saradnici se bave proučavanjem uloge hormona i drugih biološki aktivnih supstanci u reprodukciji životinja, određivanjem vrste mesa domaćih i divljih životinja, proučavanjem kardiovaskularnog sistema eksperimentalnih životinja i uloge limbusnog sistema u reprodukciji životinja, ispitivanjem polnih organa i genetičkog sindroma eksperimentalnih životinja (mali zeleni majmun i tekunica), morfologijom organa eksperimentalnih životinja i malog zelenog majmuna i njihovim reagovanjem na hormone, monitoringom primene antimikrobnih sredstava kod domaćih životinja i evaluacijom dejstva hormona i citostatika primenom citogenetičkih analiza i komet testa.
Na Katedri za anatomiju do sada je odbranjeno 25 doktorskih disertacija i 8 magistarskih teza; objavljeno je oko 1100 naučnih i stručnih radova, od kojih je vecina saopštena na domaćim, evropskim i svetskim kongresima, simpozijumima i savetovanjima. Objavljeni rezultati su više puta bili citirani u udžbenicima, priručnicima i naučnim radovima u zemlji i inostranstvu. Svoje naučne radove nastavnici, asistenti i saradnici su saopštavali na brojnim međunarodnim naučnim skupovima, kao što su Međunarodni kongresi anatoma (Lenjingrad, London, Njujork, Visbaden), Kongresi anatoma Evrope (Hamburg, Brisel, Bazel, Siena, Pariz, Prag, Insbruk), Kongresi veterinarskih anatoma Evrope (Beograd, Parma, Bolonja, Sain-Vinsent, Madrid, Beč, Budimpešta, Berlin, Cirih), Kongresi anatoma Bugarske (Sofija, Pamparovo, Varna, Pleven), Kongresi anatoma Poljske (Krakov, Poznanj), Kongres anatoma francuskog govornog područja u Barseloni, Svetski veterinarski kongresi (Hanover, Pariz, Solun, Moskva), Morfološki dani (Češke Buđevice), Kongresi društva anatoma Jugoslavije (Rijeka, Dubrovnik, Priština, Tuzla, Niš, Novi Sad), Kongres jugoslovenskog društva za neuronauke (Sveti Stefan), Kongres veterinara Srbije (Beograd), Savetovanja veterinara Republike Srpske (Teslić, Jahorina), Međunarodno naučno-stručno savetovanje agronoma Republike Srpske (Trebinje), Savetovanja o dijagnostici, profilaksi i terapiji u savremenoj stočarskoj proizvodnji (Neum, Primošten), Savetovanje veterinara Jugoslavije (Primošten), Savetovanja veterinara Srbije (Vrnjačka Banja, Zlatibor). Mnogi nastavnici Katedre za anatomiju su bili na naučnom i stručnom usavršavanju u Beču, Minhenu, Vroclavu, Londonu, Geteborgu, Bukureštu, Tuluzu, Parizu, Poznanju, Stokholmu, Kopenhagenu, Utrehtu, Ejmsu, Ljubljani i Novom Sadu, a neki su bili na kraćim studijskim boravcima na veterinarskim fakultetima u Hanoveru, Gisenu, Varšavi, Lublinu, Budimpešti, Lajpcigu, Brnu, Stokholmu, Berlinu, Zagrebu i Sarajevu. Nastavnici i asistenti ove Katedre su bili, ili su i sada, članovi Udruženja anatoma Evrope, Udruženja veterinarskih anatoma Evrope, Udruženja anatoma Jugoslavije i Udruženja anatoma Srbije.
